СВЕСКА - 6. разред

Нови век – епоха открића и промена

ЗАДАТАК: прочитати текст из уџбеника 159-163. стр.
                                                                                    
УКРАТКО:
Нови век је период историје који је трајао од краја XV до почетка XX века. Почео је променама у различитим областима живота, а трајао је до почетка Првог светског рата (1914-1918). У науци се појављује теорија да је Сунце центар око којег се окрећу небеска тела, а то је хелиоцентрична теорија, коју је заступао Никола Коперник. Ова теорија налазила је на отпор Римокатоличке цркве. Такође се појављује штампа (Јохан Гутенберг), чиме је омогућено лакше умножавање књига, које тако постају доступније. Многа техничка открића као што су компас, дурбин и брод каравела олакшала су дужа поморска путовања.

КЉУЧНЕ РЕЧИ: нови век (модерно доба), Никола Коперник, штампа, каравела, компас

Велика географска открића

ЗАДАТАК: прочитати текст из уџбеника 164-170. стр.

УКРАТКО:
Жеља да се Европа лакше снабде луксузном робом из Индије, удружена са претпоставком да је Земља округла и да се пловећи на запад може доћи до Индије, довела је до европског открића нових земаља и континената. Колумбо је први допловио до Америке 1492. године, а потом је Магеланова експедиција коначно доказала да је Земља округла. Европски освајачи Америке уништили су затечене културе, а освојене области су колонизовали. Сусретом култура почела је размена биљног и животињског света између континената.


КЉУЧНЕ РЕЧИ: Васко да Гама, Кристифор Колумбо, Фернандо Магелан, конкистадори, колонизација

Живот у прединдустријско доба

ЗАДАТАК: прочитати текст из уџбеника 171-175. стр.


УКРАТКО:
Једна од промена које су обележиле почетак новог века у Европи била је и промена у начину производње - еснафску је заменила мануфактурна производња. Значајан резултат привредног развоја био је и успон градова - настајали су нови градови, а неки стари су добијали нови значај и снажно се развили. С развојем трговине са колонијама почиње и успон ропства, а управо захваљујући трговини робљем неки градови постају велики привредни центри.



КЉУЧНЕ РЕЧИ: мануфактура, градови, грађанска класа, ропство

Хуманизам и ренесанса

ЗАДАТАК: прочитати текст из уџбеника 176-180. стр.

УКРАТКО:
- Хуманизам се јавља у 14. веку и потиче од латинске речи „studia humanitatis“ што значи наука окренута човеку

- Настаје у италијанским градовима, а потом се шири по Европи
- Први хуманисти: Франческо Петрарка (Канцонијер), Данте Алигијери (Божанствена комедија), Ђовани Бокачо (Декамерон)
- Ренесанса је нова градска култура, наставља се на хуманизам кроз 15. и 16. век и представља обнову античке културе
- Писци: Еразмо Ротердамски (Похвала лудости), Николо Макијавели (Владалац), Шекспир (Ромео и Јулија), Сервантес (Дон Кихот)
- Научници: Никола Коперник (хелиоцентрична теорија), Ђордано Бруно, Галилео Галилеј
- Сликари: Леонардо да Винчи (Мона Лиза, Тајна вечера), Микеланђело (Давид, Мојсије, Пијета, Сикстинска капела), Рафаел Санти, Албрехт Дирер, Тицијан (Сулејман, Карло V.)


КЉУЧНЕ РЕЧИ: хуманизам, ренесанса, Микеланђело, Леонардо, Макијавели, Шекспир

Протестантизам (Реформација и Противреформација)

ЗАДАТАК: прочитати текст из уџбеника 181-185. стр.

УКРАТКО:
- Реформација је покрет за реформу (промене) Римокатоличке цркве коју је предводио Мартин Лутер, а почео је 1517. године истицањем 95 теза против опроштајница (продаја опроста грехова)
- Лутер ствара протестантску цркву: Библија је преведена на немачки језик, укида се монаштво и луксуз у цркви, пастори се жене
- Протестанти у различитим земљама: Швајцарска –калвинисти, Француска – хугеноти, Енглеска – англиканци (Хенри VIII)
- Противреформација (католичка обнова) је покушај Римокатоличке цркве да среди стaње у својим редовима кроз:
1. Стварање црквених редова (језуити, Игнацио Лојола),
2. Трентски концил – завођење реда и дисциплине,
3. Забрањивањем одређених књига – Index Librorum Prohibitorum,
4. Оснивањем инквизиторског суда.
- Током 16. и 17. века у Европи се воде верски ратови између римокатолика и протестаната:
- 1572. Вартоломејска ноћ – у Француској је убијено 3000 хугенота
- 1618-1648. Тридесетогодишњи рат: озаконио принцип суверенитета, државе одлучују о свом верском питању

КЉУЧНЕ РЕЧИ: протестантизам, реформација, католичка обнова, Инквизиција, Вартоломејска ноћ, Тридесетогодишњи рат

Апсолутистичке монархије

ЗАДАТАК: прочитати текст из уџбеника 186-190. стр.

УКРАТКО:
- Монархија - облик државног уређења (држава којом влада кнез, краљ или цар)
- Апсолутистичка монархија - држава у којој монарх (владар) има неограничену (апсолутну) власт
- овакво државно уређење је карактеристично за период од XVI до XVIII века.
- Већина држава у Европи у том периоду биле су апсолутистичке: Француска, Шпанија, Русија, Хабзбуршка монархија (Аустрија)…
- Сматра се да је владарева власт света, тј. потиче од Бога и самим тим не подлеже никаквој сумњи, нити критици.
- Власт је наследна, преноси са колена на колено (са оца на најстаријег сина) у оквиру владарске породице – династије.
- Владар као неограничени господар својих поданика, самостално доноси законе, води спољну и унутрашњу политику, командује војском. Војска је важан ослонац власти и осигурава монархову апсолутистичку власт, тако што гуши буне и немире.
- Типичан пример апсолутистичке монархије је Француска у доба Луја XIV, владара из династије Бурбона (дворац Версај)
- Хабзбург - владарска династија Аустрије (дворац Шенбрун)
- Романов - владарска династија Русије (дворац Петерхоф)
- Тјудор -  владарска династија Енглеске (дворац Хемптон)

КЉУЧНЕ РЕЧИ: апсолутистичка монархија, Бурбон, Хабзбург, Романов, Тјудор

Османско царство од XVI до XVIII века

ЗАДАТАК: прочитати текст из уџбеника 191-196. стр.

УКРАТКО:
- Османско царство - по оснивачу Осману (крај XIII века)
- престонице: Бурса, Једрене, Истанбул (Цариград)
- У XVI веку највећи освајачки успеси, за време владавина султана Сулејмана I Величанственог (1520-1566). У Европи на западу најдаље стигли до Беча (1529,1683).
- У Европи Аустрија је била највећи непријатељ Турцима. Међу њима је вођено неколико ратова (нпр. Велики Бечки рат у којем су Аустријанци победили)

- административно уређење Турске: нахија (најмања тер. јединица), санџак – управљао санџакбег, беглербеглук (ејалет) – управљао беглербег (везир); надзорници неких области носили су и титулу паше, па је одатле за неке јединице устаљен назив “пашалук”

- државно уређење: султани – владари Османског царства - свих 36 (1299-1923) из исте династије - власт им је била апсолутна и неограничена; Диван (Царско веће, Порта) – извршна власт, коју су чинили везири, на челу са великим везиром (налик данашњој Влади)
- верско право - шеријат - било је непромењиво и засновано на Курану (света књига); канун - све султанове наредбе (фермани) су постајале закони. Кадије су биле судије.
- Друштво се делило на две класе: 1. аскер – владајућа класа: војници, они који су их опслуживали и други државни службеници (муслимани) 2. раја – радничка класа: поданици који су били дужни да производе и плаћањем дажбина (харач, "данак у крви" и друго) издржавају државу (углавном хришћани)
- Данак у крви - одвођење хришћанске деце, преобраћање у ислам и васпитавање на турском језику - јањичари 

КЉУЧНЕ РЕЧИ: Османско царство, султан, Диван (Порта), санџак, данак у крви

Срби под влашћу Османског царства и Пећка патријаршија

ЗАДАТАК: прочитати текст из уџбеника 197-202. стр.

УКРАТКО:
- Српски народ је живео под турском влашћу више векова.
- Турци су сељаке (углавном хришћани) називали рајом
- Раја плаћа порезе: харач, ушур (десетина) и бесплатно ради на турским имањима (кулук).

- Најтежа обавеза била је "данак у крви": Турци су одузимали мушку децу и одводили их у Турску. Тамо су им давали нова имена, васпитавали их у турском духу и школовали за војнике јаничаре. 

- повлашћено становништво били су власи (сточари)

- исламизација - доласком Турака појачава се прелазак на исламску веру, углавном присилнио, ређе добровољно (највише у данашњој Босни и Албанији)

- Мехмед-паша Соколовић (турски велики везир), српског порекла из Босне

- отпор турској власти:

1. хајдуци: живели на турској територији; старешине хајдука су харамбаше; састајали су се 6. маја на Ђурђевдан, а растајали на Митровдан; чували би их јатаци током зиме. Познати хајдуци: Старина Новак, Стари Вујадин, дели Радивоје...
2. Ускоци: живели у Аустрији и Венецији и одатле упадали на турску територију. Познати ускоци: Стојан Јанковић, Бајо Пивљанин и Илија Смиљанић

- Патријаршија је укинута у првој половини 16. века због учешћа свештенства у бунама

- Пећка патријаршија је обновљена 1557. (Мехмед-паша Соколовић)

- Верска, политичка и национална организација Срба (једина под турском влашћу)

- Окупила је српски народ, чувала његову традицију, веру, унапредила културне основе

- Порта изгубила поверење у патријаршију

- Сеоба Срба: 1690. под вођством патријарха Арсенија III Чарнојевића и сеоба 1739. (патријарх Арсеније IV Јовановић)

- 1766. укинута Пећка патријаршија 

КЉУЧНЕ РЕЧИ: раја, исламизација, харач, хајдуци, данак у крви, Мехмед-паша Соколовић, Пећка патријаршија

Сеобе Срба

ЗАДАТАК: прочитати текст из уџбеника 203-205. стр.

УКРАТКО:

- Прве сеобе Срба почињу у 14. веку, под утицајем турских освајања
- Последица сеоба је померање српског становништва ка северу, са подручја данашњег Косова и Метохије и Северне Македоније
- Срби насељавају Јужну Угарску (данашња Војводина), Хрватску, Славонију, Лику, Кордун, Далмацију
- Учешће Срба у ратовима Аустрије и Турске (углавном на страни Аустријанаца)
- Прва Велика сеоба Срба одиграла се 1690. године, а предводио ју је патријарх Арсеније III Чарнојевић, за време Великог бечког рата (1683-1699)
- Друга Велика сеоба Срба одиграла се за време Аустро-турског рата који је завршен Београдским миром 1739. године, а предводио ју је патријарх Арсеније IV Јовановић Шакабента
- Средином 18. века сеоба Срба у Русију, али су се убрзо стопили (асимилирали)

КЉУЧНЕ РЕЧИ: Велика сеоба Срба, Арсеније III Чарнојевић, Арсеније IV Јовановић Шакабента

Положај Срба под Хабзбурзима и Млечанима

ЗАДАТАК: прочитати текст из уџбеника 206-208. стр.

УКРАТКО:

- Војну границу или крајину су у XVI веку формирали Хабзбурзи на простору Хрватске и Славоније, а која се у XVII веку проширила све до Баната. Повлачећи се пред османском војском са вековних огњишта, Срби се насељавају на северу све до Сентандреје, а на западу до Ријеке и Жумберка. Највише их је уточиште нашло на простору Војне крајине, чији је основни задатак био заштита Хабзбуршке монархије од турских напада. 
- Аустријске власти су прихватале српске избеглице, који би напуштали Османско царство како би прешли у службу Хабзбурга. Срби су захтевали да им нови господар призна исте повластице које су уживали под Турцима. Због тога су аустријске власти називале ове досељенике власима, по угледу на Турке. Граница је требала да служи као чврст одбрамбени бедем, који је требао да заустави надирање Османлија на западу.
- Српски статути (Statuta Valachorum) су повластице које је Србима у Војној крајини издао аустријски цар Фердинанд 1630. године, на основу привилегија које су уживали у Турској. На територији границе земља је била у власништву сељака, у мирним временима крајишници су се претежно бавили сточарством. Били су ослобођени феудалних давања хрватском и мађарском племству. Поседовали су висок степен локалне самоуправе. Селима су управљали кнезови који су имали поред административних, и судске надлежности. Земљу, коју су користили, бранили су од турских упада. 

- Ускоци су живели у приморју, на простору Млетачке републике (Венеција) и одатле су упадали на турску територију. Познати ускоци: Стојан Јанковић, Бајо Пивљанин и Илија Смиљанић

- Срби под аустријском и млетачком влашћу били су изложени покатоличавању и унијаћењу (промени вере) и губљењу националног идентитета.

КЉУЧНЕ РЕЧИ: Војна крајина, Привилегије, ускоци, покатоличавање, унијаћење